Posljednji je kvartal, i dolazi ono krajnje ubrzanje u godini, prije nego što se sve uspori. U mnogim firmama kreće posebna vrsta pritiska. Sezona je završena, najintenzivniji promet je već iza, ali finansijski ritam se ne smanjuje. Porudžbine koje su odrađene trećem kvartalu i na početku četvrtog odavno su fakturisane, roba je isporučena, usluga završena. Sve je dokumentovano, ispostavljeno, upisano u knjige. U teoriji, sve je završeno. U praksi, novac još nije stigao.
Naplata kasni, obaveze stižu
Mnoge firme u ovom periodu gledaju fakture stare četrdeset, pedeset, šezdeset dana i znaju da je sve u redu, da će klijent platiti, da je sve čisto. Ali znaju i da će uplata doći krajem novembra. Možda u decembru. A možda i iza Nove godine. Do tada, stiže PDV, svakog mjeseca ili kvartala, zalihe za naredni ciklus obrta treba da se dopune, isplate da se obave. Neki partneri traže avans, neki dobavljači ne žele više da čekaju, a klijenti, sada već standardno, traže popust ako mogu da plate odmah.
U isto vrijeme, novi posao se pojavljuje, ali ne može da se prihvati dok se prethodni ne zatvori. A zatvaranje znači da je potrebna gotovina. Ne u decembru, ne kad legnu sve uplate, nego sada.
U tom trenutku firma ne gleda više na bilans, već na stanje računa. I ne pita se da li ima profit, već da li ima čime da isplati sve ono što ne može da se odloži. Plate, doprinosi, porezi, porudžbine, akontacije, rezervacije. Sve to dolazi onda kada firma najmanje ima. To je period pred kraj godine, kad su prihodi evidentirani, ali nisu dostupni. Kad poslovanje ne staje zato što nema posla, već zato što rezultat tog posla još nije naplaćen.
Najskuplje odluke često dolaze zbog čekanja
Nije rijetkost da se upravo tada donose najskuplje odluke: da se odustane od narudžbine, da se ne aplicira na tender, da se traži pozajmica od prijatelja, da se kasni sa obavezama, da se napravi kompromis koji sjutra postaje loš presedan. Sve to jer kraj godine dolazi brže nego što stiže novac. U takvim situacijama, mnoge firme pomisle da im treba kredit. Ali to ne mora da se rješava na taj način. Umjesto novog duga, bolje je da se obezbijedi dostupnost onoga što su već zaradili. Potrebna im je mogućnost da sredstva iz faktura postanu operativna. Zato je u ovom periodu ključno da se napravi plan koji nije samo knjigovodstveni, već i realan. Plan koji ne računa samo na ono što je fakturisano, već i na ono što je zaista naplaćeno. Plan koji prepoznaje da su rokovi u knjigama jedno, a stvarni tokovi novca nešto drugo. Ako se zna da će novac od faktura iz septembra doći tek krajem novembra, a obaveze dolaze početkom, onda je jasno da je potrebno premostiti taj period. Ne kroz nova zaduženja, ne kroz rezanje troškova, već kroz korišćenje postojećih resursa. A to znači: faktura kao sredstvo, a ne samo kao dokaz.
Kraj godine ne počinje u decembru
U suštini, planiranje kraja godine ne počinje u decembru. Počinje od pitanja: kada zaista dolazi novac? I šta možemo da uradimo ako ne dolazi dovoljno brzo? Zato kraj godine ne treba da bude iznenađenje. Treba da bude ishod plana koji je napravljen na vrijeme. A ako znamo da nas razmak između prihoda i obaveza može dovesti u blokadu, onda je najbolje vrijeme za akciju upravo sada. Jer praznici dolaze brzo. A uplata, možda i ne.
Rast prometa i pozitivan rezultat nisu dovoljni sami po sebi. Da bi to sve donijelo dugoročne rezultate, mora biti ispraćeno stabilnošću, finansijskom ravnotežom i neometanom likvidnošću. Saznajte kako vam Financial Solutions može pomoći da podržite rast i zadržite kapacitet za ključne investicije.